Један дан у манастиру

Најмирнија и најусреднија је молитва у поноћ, а у тренуцима када у манастиру престаје ноћ, а рађа се дан, природа се смирава, птице престају да певају, зрикавци да зричу, па и ветар као да се утишава. Над манастиром би завладао неисказани мир. У тим тренуцима осећамо да сам Бог походи манастир. И када јутру манастирско богослузење, оживи ова света обитељ.

У манастир се обавља свакодневно манастирско богослужење, а на светој Литургије помињу се на стотине имена за здравље и спасење и сваки Божији благослов свих приложника и помагача овог светог манастира, као и за умрле, упокојене у Господу у нади за васкрсење да из се сети Господ у дан свеопстег васкресења. Молитва се не обавља само у цркви на заједничком богослужењу, вец и у келијама где монаси станују. Ту изјутра, увеце а неки и у поноћи врше такозвано „келејно правило“. Поред редовног манастирског богослужења и келејног правила монаси се стално моле и Исусовом молитвом: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног“.

По заповестима Свеог Апостола Павла: Молитве се без престанка (1. Сол. 5,17).

У „Лавсаику“ се казе: Неки монах по имену Павле називан је најбољим, јер се у сваком тренутку занимао молитвом.